BACI PET

ALEKSANDAR SREĆKOVIĆ: PROŠLO JE VREME KADA SAM LOMIO ČAŠE U KAFANAMA!

Glumu je diplomirao sredinom devedesetih, na Fakultetu dramskih umetnosti, u klasi Predraga Bajčetića. Na klasi je bio sa Anom Sofrenović, Bojanom Maljević, Srnom Lango, Nenadom Jezdićem, Katarinom Žutić, Rastkom Jankovićem i drugima.

Bez obzira na to što je dobar scenario osnova svega, njemu je veoma važna i ekipa sa kojom sarađuje. Imao je zapažene uloge u sledećim ostvarenjima: „Gore dole“, Balkanska pravila“, „Porodično blago“, „Neki novi klinci“, „Jelena“, „Vratiće se rode“, „Montevideo, Bog te video“, „Bela lađa“, „Na putu za Montevideo“, „Šešir profesora Koste Vujića“, „Ravna gora“, „Otvorena vrata“, itd.

Početkom godine imao je premijeru predstave „Ožalošćena porodica“ Jagoša Markovića.Bio je i u Ukrajini gde je snimao seriju, sa Milošem Bikovićem i Miodragom Radonjićem pojavljuje se u filmu „Balkanska međa“.

Tema filma je zauzimanje aerodroma Slatina u Prištini, važnog uporišta NATO-a, koje su, u jurišnom maršu dugom 600 kilometara, izvršile ruske specijalne jedinice iz mirovnog bataljona iz Bosne.

Pratimo ga i u seriji autora Radoša Bajića „Šifra Despot“, gde imamo prilike da ga vidimo u ulozi kontroverznog biznismena.

Zadovoljstvo mi je da ovoga petka „razgovaram“ sa glumcem Aleksandrom Srećkovićem Kuburom, u rubrici „BACI PET“.

Da li je lakše ili teže kada dobijete ulogu, gde treba da igrate osobu koja je karakterno veoma slična vama privatno?

– Gluma uvek traga po privatnom, po privatnim emocijama i iskustvima kako bi pronašla slične ili upotrebljive karakteristike i emocije sa onima koje lik zahteva. Kada je lik sličniji meni privatno odmah je i lakše napraviti ga.

Je l’ tačno da kada želite da proverite popularnost neke vaše uloge, odete na Kalenić pijacu?

– U šali uvek kažem da kada zbog neke uloge dobijem popust na Kaleniću, onda je uloga popularna. A u svakoj šali ima i istine.

Da li vas je kroz privatni i poslovni život pratila sreća, shodno vašem prezimenu?

– Volim da mislim da je moja karijera posledica mog rada i nešto talenta, ali sigurno da je tu i sreća odigrala neku ulogu. Koliku, nisam siguran.

Desi li vam se i danas da odete u kafanu i lomite čaše kao pravi boem, kako vas je naučio nažalost već pokojni Dragan Nikolić?

– Pa ta vremena su prošla. Ali uspomene na trenutke sa Gagom će ostati u meni zauvek.

Koliko puta nedeljno brišete prašinu?

– Pa ne toliko često. Možda na dve nedelje. Ali sem peglanja, nijedan kućni posao mi nije stran.

Facebook Comments