BACI PET

MILICA MILŠA: NE ZNAM ZAŠTO SU PRISTALI DA ME SLIKAJU OBUČENU ZA PLEJBOJ!

Srpska glumica, koja je još kao dete počela da se bavi glumom u filmovima „Tren“, „Drugarčine“ i „Berlin kaput“.
Diplomirala je glumu na Akademiji dramskih umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Bore Draškovića.

Igrala je u velikom broju pozorišnih predstava, od kojih su neke izvođene i preko 250 puta:
„Ženski orkestar“ (jedina predstava sa prostora bivše Jugoslavije u zvaničnoj konkurenciji Edinburškog festivala), „Razvojni put Bore Šnajdera“, „Čekajući Godoa“, „Mister dolar“, „Lizistrata“, „Harold i Mod“, „Poltron“, „Seks bomba“, „Lovac na jelene“, „Ljubavna ispovest Sofije Malovrazić“, „Bez trećeg“, „Povratak ratnika“, „Kabare Xo-Xo“, „Zgazi me“, „Kamen pod glavu“, „Radi mi svašta“, „Dizalo u liftu“… za ulogu nerotkinje Krune u predstavi „Kamen za pod glavu“ dobila je nagradu Bora Stanković na festivalu „Borini pozorišni dani“.

Igrala je u brojnim filmovima i serijama. Za ulogu u filmu „Gde cveta limun žut“ dobila je nagradu publike na Filmskom festivalu u Nišu. Snimila je preko 200 epizoda različitih serija, a široku popularnost je stekla ulogama opasnih i razmaženih devojaka u serijama koje je napisao Siniša Pavić.
Bila je mis Kanskog filmskog festivala. Uspešno se bavila i manekenstvom, dve godine uzastopno dobila je nagradu „Venera“, kao najlepša i najbolja manekenka SFRJ, po izboru čitalaca lista „Praktična Žena“. Bila je i fotomodel, sa preko 300 naslovnih strana.

Snimila je preko 30 reklama. Bila je, a i sada je, zaštitno lice nekoliko modnih kuća i kozmetičkih brendova. Njena fotografija je bila na naslovnoj strani prvog novogodišnjeg broja srpskog „Plejboja“.
U Pozorištu Timočke krajine „Zoran Radmilović“ sa velikim uspehom režirala je predstavu „Kokoške“, po tekstu njenog supruga Žarka Jokanovića, koja je premijerno izvedena 30. aprila 2009. godine u Zaječaru, a beogradsku premijeru predstava je imala 9. maja 2009. godine u Pozorištu na Terazijama, uz ovacije prepune sale.
Za uspešnu režiju dobila je nagradu Pozorišta, srebrnjak sa likom Zorana Radmilovića.

U njenoj režiji je 24. decembra 2009. godine, sa velikim uspehom, u prepunoj sali Doma Sindikata u Beogradu, premijerno izveden „Veliki Oskarov kabare“, predstava koja se igra u skoro svim gradovima Srbije.

Ovo je samo mali deo biografije moje današnje sagovornice, glumice Milice Milše.

Suprug Žarko konstantno te hvali na svim društvenim mrežama, što je zaista veoma lepo. Međutim, da li on na taj način želi da nadomesti svoju lenjost kada su kućni poslovi u pitanju, s obzirom na to da je izjavio kako sebe smatra jednim običnim trutom?

– Žarko je za mene savršen muž, ništa kod njega ne bih menjala. Kada bih promenila nešto, on bi bio presavršen. Šta bih onda radila? Morala bih i sebe da usavršavam, kako bih mu dorasla.

„Tren“, „Drugarčine“ ili „Berlin kaput“?

– To su filmovi koje sam snimila kao devojčica i u kojima se pojavljujem u par scena, svi su mi dragi, ali ako baš moram da biram neka to bude „Tren“. „Tren“ i „Berlin kaput“ su rađeni po tatinom romanu, tj. priči.

Tvoja fotografija bila je na naslovnoj strani prvog novogodišnjeg broja srpskog „Plejboja“. Da li bi možda ponovila nešto slično?

– Moj uslov za to slikanje je bio da moram biti obučena i da se ništa ne sme ni nazirati. Ne znam zašto, ali pristali su na to. Svako slikanje gde sam obučena uvek dolazi u obzir.

Kada ti neko pomene kokoške, koja ti je prva asocijacija?

– Uvek pomislim na Žarkovu dramu koju sam režirala u pozorištu Zoran Radmilović u Zaječaru. Bila je to urnebesna komedija koje se ljudi i danas rado sećaju i prepričavaju scene sa nesmanjenim žarom.

Da li si nekada imala strah od ljubavi?

– Ne, mene je teško uplašiti. Samo ne znam da li je to mana ili vrlina.

Facebook Comments