BACI PET

NENAD ŠKUNDRIĆ: SREĆAN ROĐENDAN SVIMA, PA I MENI!

Foto: Sonja Spasić, Dizajn:Nemanja Stanojčić.
Foto: Sonja Spasić, Dizajn:Nemanja Stanojčić.

On je kasno počeo da se bavi javnim poslom, ali smatra da je to u njegovom slučaju potpuno očekivano.

– Ukoliko nešto volite i ako posedujete talenat, apsolutno nikad nije kasno. Još kao mali znao sam da me mediji zanimaju, ali sam bio prilično lenj da uradim nešto po tom pitanju. Ovaj posao nikada nisam zamišljao kao posao koji će mi omogućiti popularnost i da ljudi trče za mnom na ulici, već samo da radim nešto što me ispunjava i čini moj život potpunim. Čovek koji mi je prvi pružio ruku i uputio pohvale bio je čuveni Aleksandar Filipović, autor emisije „Tabloid“. Onda je nekako sve krenulo spontano. Gostovao sam u emisiji „Desetka“ kod Daniele Boračeve na Grandu, gde sam čekajući snimanje dao izjavu, danas mojoj najboljoj drugarici Katarini Obradović, za emisiju „Koktel“ koju vodi urednik Grand produkcije, Goran Čomor. Sutradan sam već dobio poziv da gostujem u njegovoj emisiji, jer je bio oduševljen mojom spontanošću i odgovorima koji nisu bili ustaljeni i standardni. On je čovek koji je uvek bio tu za mene, pružio mi neverovatnu podršku u situacijama kada to nije bilo uopšte naivno, jer u ovom poslu nije baš sve tako slatko i pitko kako se svima čini. Moja velika želja je da jednoga dana upravo Goran Čomor bude moj urednik i neka to bude jedna od mojih rođendanskih želja. A kada je Grand produkcija u pitanju, Zorana i ja smo uvek sa njima imali savršenu saradnju. Nekada mi se činilo kao da sam deo te produkcije jer su bili tu da isprate svaki naš „projekat“ bez trunke sujete. U Grandu rade surovi profesionalci gde je sve savršeno organizovano, i meni je zadovoljstvo što sam zajedno sa Zoranom prijatelj sa svim tim ljudima.

2013-e počinje da vodi i uređuje filmsku emisiju na TV CINEMANIA, a zbog savršene dikcije uporedo sa tim čitao je i offove za trejlere najgledanijih filmskih ostvarenja.

– Uživao sam radeći tu emisiju, ali moram da priznam da me nije u potpunosti ispunjavala. Filmove ne volim, a zbog posla sam bio u obavezi da pratim filmske aktuelnosti. Međutim, kada sam se već prihvatio tog posla, odlučio sam da u tome budem profesionalan jer sam nekako znao da mi je to samo prva stepenica do svih stvari koje su usledile kasnije. Što se dikcije tiče, na to nikad nisam posebno obraćao pažnju. To su primetili glumci koji su često dolazili u firmu gde sam tad radio i sa kojima sam sarađivao. Tako se i desilo, potpuno spontano, da moj glas čujete i na televizijama sa nacionalnim frekvencijama. Inače, još u srednjoj školi, kada je trebalo nešto da se pročita na času srpskog jezika, uvek je profesorka mene prozivala. Ona je već tad bila žena u godinama, a i znala je da osim što imam savršenu dikciju, umem i da ućutkam ostale učenike. Sednem lepo za njen sto, ona pored mene, i ako čujem da neko priča, samo ga opomenem ili počnem glasnije da pričam. Vidite, borba za pravdu i za moje stavove nije nastala juče, jednostavno je deo mog karaktera. (smeh)

Negde u to vreme usledio je i poziv pop pevačice Zorane Pavić, da rade svoju autorsku emisiju „Ko vam dade termin“.

– Zoranu sam upoznao na humanitarnoj akciji koju sam organizovao zajedno sa svojim kolegama. Nije joj trebalo puno da prepozna to neko „ludilo“ koje posedujem, uostalom kao i ona, samo što ga ja predstavljam na malo siroviji način. A njoj je baš to trebalo za emisiju. Neko sličan njoj, ali u isto vreme i drugačiji. Na početku sam mislio da se šali, pa tome nisam ni pridavao neki značaj. A onda se desilo da sam prestao sa radom na TV CINEMANIA u oktobru mesecu te 2013-e godine, a već u decembru se emitovala prva pilot emisija gde su nam gosti bili glumac Bane Vidaković i pevačica Goca Stojićević. Zvanično smo počeli sa emitovanjem emisije u prvoj nedelji februara na tadašnjoj televiziji „Skaj plus“, danas je to TV NAŠA, a gošća nam je bila Tanja Banjanin.

Nije im trebalo dugo da osvoje i prvu nagradu, bez obzira što nisu na samom početku bili baš najbolje shvaćeni. Kako od gledalaca, tako i od čelnih ljudi televizije na kojoj su radili. I danas se prepričava rečenica vlasnika televizije koju je uputio tadašnjem direktoru programa: „Uopšte ne razumem ni njihov humor, kao ni koncepciju, ali znam da su među najgledanijima.

– Ta čuvena rečenica vlasnika televizije nije me uopšte uzdrmala jer ja sve što radim, radim da bi se to gledaocima dopalo, a ne ljudima koji nisu konzumenti toga. U prilog tome govori i nagrada „Zlatni platan“ koja nam je uručena u Trebinju, na njihovom trgu pred više od 10.000 ljudi, za najgledaniju emisiju u regionu na osnovu odluke publike i medija. Takvo priznanje nije dobila nijedna njihova emisija. Ljudima plasiramo jedan humor koji nije toliko prisutan na ovim prostorima, zato im je naš pristup radu bio haotičan i nerazumljiv. Ali mi smo bili istrajni i malo po malo, osvojili smo publiku i to nam je bilo ipak najveće priznanje koje smo mogli da dobijemo.

Pre četiri godine pao u je u nesvest u toku snimanja emisije. Sve je bilo izrežirano kako je sam rekao, a on je imao ideju da pokaže gledaocima da je veoma lako njima manipulisati, kao i samim medijima. Uspeo je u tome, s obzirom da taj snimak na youtube-u broji blizu 300 hiljada pregleda i da je te nedelje ovo bila najčitanija vest u svim štampanim medijima, kao i na svim portalima. Ovo padanje u nesvest u senku je bacilo i vest o najvećim zvedama iz čitavog regiona, kao i mnoge političke teme.

– Nije mi bio cilj da preko noći postanem još prepoznatljiviji ili popularniji. Privatno vodim jedan sasvim miran i za većinu ljudi dosadan život. Nekad je toliko dosadan i monoton, da mi i sopstveno društvo smeta. (smeh)
Ali svakako da živimo u jednom modernom vremenu, da se ne izrazim grublje. I posebno ako se bavite javnim poslom, a ne pružite dovoljno „mesa“, mediji postaju krvoločne zveri koji nisu dovoljno nahranjeni skandalima. Voleo sam i volim da provociram, ali to je moja poslovna strana. Smatram da na to imam prava jer se profesionalno, odgovorno i veoma temeljno bavim svojim poslom, da samo budala može da kaže da sam starletan, skandal majstor ili nešto treće. Slobodno mogu reći da ne postoji na javnoj sceni profesionalnije i odgovornije osobe od mene. To mogu da potvrde svi ljudi koji su sarađivali sa mnom. Kada je to padanje u nesvest u pitanju, želeli smo da pokažemo ljudima kako veoma lako može da se napravi vest koja će uzdrmati sve medije. Gosti su nam bili muzičar Srđan Marjanović i tvorac „Nemoguće misije“, pa je ta „skrivena kamera“ bila namenjena njemu. Kako on ima zaista puno iskustva, nije ga bilo lako prevariti, tako da se više uplašio gospodin Marjanović, koji se samo našao na pravom mestu, ali u pogrešno vreme. (smeh)

Ipak, skandal koji se još uvek prepričava i komentariše je čuveni odlazak književnice Isidore Bjelice. Prošlo je možda i više od četiri godine, ali ta vest, kao i snimak na youtube-u ne zastareva.

– I to je sve bilo namešteno. I apsolutno ne postoji osoba koja je radila tu emisiju, a da nije znala za to. Zanimljivo je da smo tu priču smislili bukvalno nekoliko minuta pre nego što smo počeli sa snimanjem. Nikada ne bih pozvao u goste ljude kako bih ih javno vređao, ponižavao ili dovodio u neprijatnu situaciju. Naša emisija je lucidna, veoma je dinamična i zahteva brzo razmišljanje. I ako propustite samo mali delić nečega, stvorićete potpuno drugačiju sliku. Sa Isidorom sam u fantastičnim odnosima, kao i sa svima. Ne postoje ljudi sa kojima ja ne razgovaram, ali postoje oni koji ne razgovaraju sa mnom. Svakog mogu da pogledam u oči, a ako mi nađete nekoga ko će reći da sam ga na bilo koji način prevario i pritom sve to dokumentovati, ja ću se istog momenta povući iz ovog posla. Inače, u emisiji su se nekoliko puta dešavale spontane stvari, koje bi možda napravile i veći medijski haos, ali s obzirom na to da montiramo emisiju, uvek izbacimo sve ono što ne bi trebalo da se emituje i što eventualno prelazi granicu televizijske pristojnosti.

Ipak, tu nije bio kraj njegovim provokacijama. Tako da smo ovog momka vrlo često imali prilike da gledamo obnaženog, a pojavila se i vest kako se orosio pre Suzane Mančić.

– Hajde da se prvo osvrnem na drugi deo ove priče. Kada je orošavanje u pitanju, svakoj normalnoj osobi je jasno da je to tretman namenjen isključivo ženama. Šta je trebalo da uradim? Da se skinem, pokažem mušku stvar i da stavimo tačku na sve to? To su mediji plasirali, na osnovu jedne moje bezazlene šale. Podigla se tolika prašina da sam i ja bio iznenađen, ali je i ta medicinska ustanova ponovo dobila besplatnu reklamu, koju bih inače, u regularnim uslovima, dobro unovčio. Mada je za mene svakako veći skandal cela ta afera sa Suzanom, jer orošavanje nije predstavljeno sa medicinskog aspekta, već na jedan prostački i vulgaran način. Čiji je to propust bio i da li je uopšte bio, ili je neko namerno to i želeo, ne bih time da se bavim.
Kada je moja obnaženost u pitanju, ovo je jedina istina. Čini mi se da ovo nigde nisam ni rekao, ako ne računamo prijatelje i porodicu. Pre nekoliko godina imao sam čak 18 kilograma više. Kada sam jednog dana pretrčavao ulicu i shvatio da se na mom telu sve ljulja, kao neka pihtijasta masa, doneo sam odluku da tako više ne može. To je bio period kada mi je bilo odvratno da sebe pogledam golog u ogledalu. Izabrao sam teretanu i ličnog trenera i bukvalno skoro godinu dana vežbao svaki dan. Nekada se dešavalo da moji treninzi budu pre i posle podne. Bio sam uporan i kada sam svoje telo doveo u stanje pristojnosti, tačnije, u stanje sopstvenog zadovoljstva, slikao sam se, objavio jednu sliku i nastao je haos. Pre toga nikada nisam objavljivao takve fotografije, ali ovaj put sam svoju sreću želeo da podelim sa svima. Ne u smislu, pogledajte kako izgledam, već samo da pokažem da se upornošću može sve postići, kao i radom. A moje telo je bilo upravo proizvod napornog truda i rada. Sećam se da i nije bila toliko provokativna fotografija. Sedeo sam u bazenu, čak sam bio i u nekim bermudama koje su se povukle jer je bazen imao nekakve mehuriće. I onda su mediji na osnovu toga zaključili da sam bio go u bazenu, što je suludo. Posle se i meni osladilo, pa sam rešio da im pružim ono što traže kako ne bi izmišljali gluposti. Ali svakako mislim da sam uspešno hodao po toj žici provokacije, gde sam svakog trenutka mogao da se okliznem i pređem u pornografsku priču, ali se to naravno nije desilo.

Ne tako davno, dobio je ponudu od jednog italijanskog producenta kako bi vodio jednu od najgledanijih njihovih emisija.

– Istina je. Čak je i moj prijatelj Žarko Jokanović, nakon gostovanja u emisiji rekao kako moj način rada ne pripada ovim prostorima i da moram otići preko. Ne možete ni da zamislite koliko mi je to značilo. Posle nekoliko godina stigla je ponuda iz Italije i mogućnost da ostvarim svoj san, ali sam odbio zbog ljubavi. Ljubav se završila, a ja sam propustio priliku za nešto što bi mi verovatno donelo puno toga u svakom smislu. Ako ništa drugo, onda svakako iskustvo više. Ipak, ne kajem se. Svaku odluku koju sam doneo zdrave pameti i čiste svesti je odluka koja je ispravno donesena.

Bavio se marketingom, radio je i kao pravni zastupnik jedne kompanije gde se borio protiv piraterije. A u tom trenutku lično je angažovao tada veoma popularnu pevačicu Seku Aleksić da bude deo sinhronizacije fima Štrumpfovi koji su te godine bili najgledaniji.

– Bilo, pa prošlo. Ne bih puno da pričam o toj ženi. Ona je surovi profesionalac, uradila je to korektno i svaka moja dalja priča o njoj se završava. Jer ja sam „princeza“ nekog drugog sveta. (smeh)

Emisija „Ko vam dade termin“ uskoro će ući u šestu sezonu emitovanja, a Zorana i Nenad su se uvek trudili da svojoj publici svaki put pruže nešto novo i drugačije, pa će tako biti i ovoga puta. Sarađivao si sa gotovo svim fotografima, među kojima je i Dejan Milićević.
– Lepo si rekao – sarađivao.

Kao „produžena“ ruka emisije, nastala je predstava „Ko vama dade predstavu“ koja živi već tri godine, a čiju glumačku podelu pored Zorane i Nenada, čine i muzičar Niggor, kao i glumica Jelica Sretenović.

– Da sam slušao komentare drugih ljudi, nikada se ne bih bavio glumom. Ali znao sam da i u toj umetnosti mogu da predstavim ljudima svoj talenat i nisam se obazirao na oprečna mišljenja ljudi koji se profesionalno bave glumom. Danas, svi ti ljudi koji su bili šokirani moji glumačkim angažovanjem mi prilaze i izvinjavaju se. To je ljudski. Ne zameram im ništa. Nikada neću zaboraviti trenutak kada se na jednom portalu pojavila kritika predstave i samih aktera, a gde je glavni fokus bio na meni. Toliko lepih reči je bilo, da sam čitao i plakao. Taj tekst je svima zapušio usta, jer onog momenta kada priznati „kritičar“ napiše sve to, nema puno prostora za loše stvari. Sada sam prihvaćen u tom glumačkom svetu, čak me i zovu mnogi želeći da rade sa mnom. Vreme je ipak najbolji saveznik svega. A ja sam, čini mi se, prvi put u životu bio strpljiv i čekao da vreme učini svoje, siguran u svoje kvalitete. Da se vratim na „Ko vama dade predstavu, tačnije na samo pitanje. Sve je poteklo od mene, tako što sam dobio poziv iz inostranstva da sa emisijom gostujemo u Beču, Cirihu… ali to mi nije bilo zanimljivo, a ako ćemo realno, nije bilo ni izvodljivo. Predložio sam Zorani da ipak uradimo pozorišni komad koji će negde kao osnovnu bazu imati sve elemente i naše emisije. Tih dana bio sam pozvan na predstavu „Čekajući ministra“, dopalo mi se i vrlo brzo smo kontaktirali pisca Semira Gicića, predložili mu našu ideju i on je odmah pristao. Zorana u to vreme nije ni znala ko je on, pa sam je upoznao sa njim već sutradan, nakon predstave, kada je zajedno sa glumcem Milanom Pajićem i pevačicom Anom Kokić gostovao u našoj emisiji, kao akteri pomenute predstave. Sa predstavom „Ko vama dade predstavu“ obišli smo mnoge gradove u Srbiji, ali smo bili i van granica naše zemlje. Ubrzo smo dobili nagradu za najposećeniju predstavu jer se skoro u svim mestima tražila karta više.

Usledio je period kada on više nije bio samo voditelj ili glumac, već osoba koja poseduje više talenata, pa je počeo sa gostovanjima u emisijama koje su se bavile i društvenim temama, kao i svim drugim, aktuelnim pojavama. Kao javna ličnost koja je uvek branila svoje stavove i govorila uvek šta misli ne razmišljajući da često radi i protiv sebe, postao je interesantan gotovo svim medijima koji su počeli da prate sve što objavi i napiše.

Humanitarnim radom bavi se već dvadeset godina, a ima i diplomu za izrazitu humanitarnu aktivnost.

– Nije da ne pričam o tome, jer smatram da tako ne treba. Već jednostavno, eto, desilo se prosto da na taj svoj rad nisam stavio akcenat, mislim na medijski, koliko je trebalo. Nemam ništa protiv ukoliko neko dovodi novinare koji će zabeležiti sve to, možda se na taj način probudi svest kod ostalih javnih ličnosti da isto pomognu. Naravno da postoje i oni koji sve to rade iz ličnog interesa i promocije, ali kada se podvuče crta, jedino što je važno, to je pomoć svim tim ljudima, da ne govorim o deci koja je najbolnija tačka svih nas. Tako da, potpuno je nevažno da li je neko humanitarno pomogao zato što je to iskreno želeo ili je namerno to uradio zarad lične promocije, ključna priča svega, pa kako god – POMOGOGAO JE! I bolje da se „reklamiraju“ te stvari, da ljudi nekako imaju svest o tome koliko ima ljudi koji su bespomoćni, čak i oni kojima ne treba nikakva materijalna pomoć ili im nije fokus, već samo zagrljaj ili topla reč. A većina ovih, što govore kako pomažu, ali o tome ne žele javno da se zna, verujte da nikad nisu ni pomogli, čast izuzecima.

Početkom juna, prošle godine, objavio je svoj roman prvenac „Iza osmeha“ koji je bio najtraženiji roman te nedelje kada se pojavio, a ceo tiraž je „planuo“ za nekoliko dana što ga je stavilo u red najčitanijih književnika, bez obzira što on sebe ne smatra piscem, već piskaralom. Ali neverovatna potražnja ljudi da pročitaju njegovu istinitu ljubavnu ispovest, kao i rasprodani tiraž romana govorili su suprotno.
Iste godine počeo je i sa pisanjem tekstova za druge pevače, a za pesmu „Vagon“ koju je otpevala kantautorka Biljana Obradović Bixy, dobili su i nagradu u Los Anđelesu koju dodeljuje Akademia Music Awards. Pre toga snimio je duet sa pevačicom nemačkog porekla Silvijom Jung, a kako je pesma „Imperia“ za kratko vreme postala veoma slušana, usledio je i poziv od nemačkih producenata da se pesma prepeva na njihov jezik i time uvrsti na kompilaciju njihovih najvećih hitova. Sarađivao je i sa džez muzičarem Anđelkom Duplančićem i to u pesmi „Sudar bez preživelih“ koju je otpevala Maja Marinković. Pojavio se i u reklamama, bio zaštitno lice nekoliko kompanija, a godinama je već prepoznatljiv i kao osoba koja aktivno promoviše usluge specijalne bolnice „Merkur“, tako da se u Vrnjačkoj Banji oseća potpuno prihvaćeno i opušteno. Pojavio se i kao glavni glumac u spotu pevačice Jellene, koja je obradila čuveni hit Beti Đorđević, „Počnimo ljubav ispočetka“. Trenutno priprema novi roman, kao i predstavu zajedno sa glumicom Jelicom Brestovac.

Kao tekstopisac ostvario je saradnju i sa grčkim kompozitorima, a njegovu pesmu „Bježiš mi kao nikada“ otpevao je hrvatski izvođač Matej Plavček.

Priprema i projekat „I kada me zaborave svi…“, u pitanju je cd koji će objediniti sve pesme koje je uradio i na kojima trenutno radi. U svemu tome veliku podršku mu daju sestre bliznakinje Vladana i Bojana Veljković, poznate dizajnerke švajcarskog brenda „SISTERS CODE“ dok će glavni medijski pokrovitelj biti sarajevski portal EKSKLUZIVA.BA

Osmišljava posebne i autentične kravate koje se prave od posebnog materijala. Njegove, često nemoguće ideje realizuje firma „GraverSIMart“ na čelu sa Marinom Stevanović. Kravata u obliku viljuške stigla je čak i do Turske. Kravate su inače dvostrane, a tek nedavno su postale i medijski aktuelne kod drugih kolega, tako da je i na ovom polju ostavio svoj lični pečat.

U Srbiji, ali i u Sloveniji pojedini mediji su mu dodeli titulu najpoželjnijeg voditelja.

– Meni je važno da sam poželjan samome sebi jer na taj način gradim samopouzdanje, a onda ste kao takvi, privlačni i ljudima oko sebe. U svakom slučaju komplimenti svakako da prijaju.

A baš danas je i njegov rođendan, gde će na jednoj privatnoj zabavi, u krugu najbližih prijatelja proslaviti 35 godina života.

– Nemam šta da slavim. Rođendani su mi bili zanimljivi kao detetu. Možda će nekome zvučati čudno, ali ja svoje rođendane ne volim. To svakako nema veze sa brojem godina, tiče se moje intime koju bih sačuvao za sebe. Ne zato što je krijem, već je previše bolna, a ja bih ipak voleo da osmeh ostane na mom licu. Ali svaki datum koji simbolizuje nešto pa makar to bio i rođendan, lep je povod da se družite sa ljudima koji su vam uvek bili podrška. Lepo je i kada dobijem reči podrške od ljudi iz čitavog sveta, kao i poklone. Ne radi se tu o materijalnim stvarima, jer svako ko me bar malo poznaje, odlično zna da meni materijalne stvari ne predstavljaju suštinu života, ali to što se neko potrudio oko poklona koji vam je poslao sa drugog kraja sveta, ne govori toliko o samom poklonu, već o poštovanju koja ta osoba ima prema vama. To je neprocenjivo i čini me ponosnim i srećnim.

Moj gost, ovog petka, u malo izmenjenoj rubrici „BACI PET“ bio sam JA.

Radeći intervju sa samim sobom osećao sam se prilično dobro, a nadam se da ćete se i vi isto tako osećati kada ga budete pročitali. I da ne zaboravim, ovaj put sam se potrudio da povedem računa na koji način ću nešto reći. Danas ćemo razmenjivati ljubav, a već sutradan se vraćam na svoje fabričko podešavanje. (smeh)
I kako ide ono bolesno čestitanje, kada sami sebi čestitate slavu… a da.. tako ću i ja danas, samo što je u pitanju rođendan… ali uvek mi je bila želja da osetim tu dozu debilizma… rođendan mi je, nemojte mi zameriti zbog ovoga…

SREĆAN ROĐENDAN SVIMA, PA I MENI!

Razgovor vodio: Nenad Škundrić

Facebook Comments