BACI PET

SAŠA VASIĆ: LJUDI SU SVE VIŠE U PROBLEMIMA JER ŽIVE U NEHUMANOM DRUŠTVU, GDE SE SVE SVODI NA MATERIJALNE STVARI! (VIDEO)

Foto: Bojana Domazetović
Foto: Bojana Domazetović

Profesionalnu muzičku karijeru je započeo 1992. godine kao gitarista grupe „O Đila“ , sa kojom je nastupao do 1994. godine, a u međuvremenu osniva bend „Misija“, koji je bio prepoznatljiv po višeglasnom pevanju i sviranju na akustičnim instrumentima. Bend je brojao devet članova i nastupao je po klubovima u Srbiji izvodeći muziku 70-ih i 80-ih godina u sopstevnim aranžmanima.

1997. godine, nastupa na Budvanskom festivalu i sa pesmom „Jednom“, koju je i komponovao, osvaja nagradu za najbolju interpretaciju.
Nakon osvajanja ove nagrade, od izdavačke kuće „Komuna“ dobija ponudu da snimi svoj prvi solistički album.

1998. godine objavljuje album „Bez imena“. Iste godine nastupa kao gost na koncertima grupe „Indexi“, u Sava Centru u Beogradu i SPENS-u u Novom Sadu.

Prvi solistički koncert je održan u oktobru 1999. godine u Srpskom narodnom pozorištu, u Novom Sadu. Pošto je nastup naišao na odlične reakcije publike, zakazan je još jedan koncert u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu. Oba koncerta su izvedena na specifičan način, jer su bili unplugged uz pratnju benda i gudačkog kvarteta.

Godinu dana kasnije održava još jedan koncert sa bendom i gudačkim kvartetom u novosadskoj Sinagogi, nakon čega objavljuje drugi album pod nazivom „Jednom u životu“, za izdavačku kuću „Košava“. Iste godine osvaja nagradu za najbolju interpretaciju na Zrenjaninskom muzičkom festivalu.

2001. godine, na Budvanskom festivalu izvodi pesmu „K’o lijana“, pesma odnosi prvu nagradu žirija i dobija nagradu za najbolju interpretaciju, a godinu dana kasnije izdaje album – kompilaciju pod istim nazivom, za izdavačku kuću „City records“, praćen velikim solističkim koncertima u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu i Domu sindikata u Beogradu.

2004. godine na Budvanskom festivalu prvi put dobija nagradu kao kompozitor za pesmu „Bol do ludila“ koju je izvela Marija Šerifović.

2009. godine objavljuje album „Možda“ za izdavačku kuću „City records“ i iste godine održava koncert u Pozorištu na Terazijama.

U međuvremenu se bavi pisanjem muzike za druge izvođače, komponovanjem muzike za dokumentarne filmove i nastupa u pozorištima i kulturnim centrima širom Srbije i Crne Gore.

2017. godine objavljuje singl „Zagrljaj“ kao najavu novog albuma pod nazivom „SAN“ , koji se pojavio u prodaji pre 15 dana.

Svaki izlazak na binu je i dan danas za njega praznik, a rečima se ne može opisati osećaj kada vidi da ljudi uzvraćaju na njegovo bezrezervno davanje. Nije siguran da bi mogao da nabroji sve koncerte koje je imao za ovih 26 godina bavljena muzikom, ali neki od njih su na njega ostavili poseban utisak i uvek će ih se rado sećati, i zato im je posvetio posebno mesto u svojoj biografiji.

„BACI PET“ ovog petka sa Sašom Vasićem.

Da li postoji neka situacija u tvom životu kada si izgovorio rečenicu, „Zemljo, otvori se“?

– Te situacije su svakako postojale, kao u ostalom i u životu svakog čoveka. Ali, uglavnom se takve stvari dešavaju u nekim mlađim godinama, dok je čovek još nezreo ili se traži, pa nesvesno stavi sebe u neku neprijatnu situaciju. Sigurno je toga bilo, ali sa ove vremenske distance, nisam siguran da bih mogao da se prisetim neke takve priče koja bi vama bila naročito interesantna.

Reci mi, zar nije logično da se sve menja, pa i muzika. Naravno, mislim na one koji to žele. Moda, filmovi, sva moguća tehnologija je doživela određene promene, zašto je onda problem kada se to desi u muzici? Kao da nam ne smetaju mnogo ozbiljnije promene, ali smo zato veoma „oštri“ kada je muzika u pitanju. Pritom, kada bi se prevele pesme većine inostranih pevača na srpski jezik, mislim da ne bi postojala neka velika razlika u poređenju sa muzikom koju kod nas nazivaju nekvalitetnom? Šta je po tebi glavni problem?

– Naravno da se sve menja, normalno je. Pa, samo je dovoljno da se okrenemo oko sebe i možemo da primetimo neke stvari koje smo nekada mogli da vidimo samo u naučno fantastičnim filmovima. Uvek je postojala dobra i loša muzika, tako je i danas, samo što je kod nas to zastupljeno u većoj meri. Tržište je malo, mnogo pevača, a i onih koji žele da budu pevači, mnogo onih koji takođe to žele, ali nisu talentovani, velika kriza autorstva. I kod nas i u drugim zemljama se rade instant hitovi za jednu sezonu, više nema onih vanvremenskih pesama koje traju 30 i više godina.Vreme prolazi brzo, informacije još brže, a ljudi nemaju vremena da sednu i puste omiljeni album i poslušaju od početka do kraja. Zato se rade pesme za ciljne grupe, tačno se zna za koju populaciju treba da se radi određena melodija, koji je to ritam i koji su instrumenti koji treba da se pojave u aranžmanu. Prednost stranih muzičara je u tome što im je tržište ogromno i ima zaista sjajnih izvođača i sada. Oni su ipak „izmislili“ tu muziku – mislim na Englesku i Ameriku. Mom senzibilitetu najviše prija Engleska pop -rock muzika, posebni su u melodijama i volim taj njihov nonšalantni odnos prema instrumentima. Dozvoljavaju da se tu nađu i prljavo odsvirane gitare, bubnjevi i bass i sve zvuči veliko i prirodno. Snimak kod njih diše i ima veliku dinamiku. Muzika je i to da i nesavršene stvari u celini pesme postanu neverovatno savršene. Zbog toga su mi dragi Engleski bendovi i njihovi izvođači. Dakle, problem je u drugačijem modernom vremenu, čoveku koji je sve više u problemima i živi u nehumanom društvu, gde se sve svodi na materijalne stvari i sve mora da bude na brzinu, pa i slušanje muzike.

Da li si nekada želeo da odustaneš od neke svoje pesme, ali si je ipak snimio na nečiji „nagovor“?

– Na svu moju sreću nekako uvek znam koje su to pesme koje treba da budu deo albuma. Jednom se desilo nešto što me je definitivno uverilo da je neophodno da uvek slušam svoj unutrašnji glas i instikt kad je odabir pesama u pitanju. Pesma sa moje druge ploče i verovatno najveći hit „Nije znala“, umalo je bila odstranjena sa tog albuma. Imali smo velikih problema sa njom kako da je upakujemo, tačnije kako da napravimo kompaktni „groove“. Tadašnji producent je insistirao da izbacimo tu pesmu i ubacimo neku drugu. Meni je to bilo neprihvatljivo, jer sam upravo imao osećaj da mi je takva pesma potrebna na albumu. I eto, ta pesma je doživela svoj 19. rođendan i svi je pevaju zajedno na mojim koncertima. To je jedna od onih vanvremenskih pesama kojoj vreme nije ništa moglo. Potpuno posvećeno i studiozno radim svaki album i imam veliku odgovornost da sve što snimim bude onako kako sam zamislio i kako želim, kako je najbolje. Zbog toga je ceo taj proces, dok traje, opsadno stanje i za mene, za moje saradnike i za moju porodicu. ali kada se to završi, ja sam sto posto siguran da sam dao sve najbolje iz sebe i od sebe i da sam uspeo sve najlepše i najkvalitetnije da izvučem iz svojih saradnika.

Koja tvoja osobina te najviše nervira? Postoji li nešto što bi voleo, a nikako da promeniš kod sebe?

– Od izlaska mog predhodnog albuma, do izlaska aktuelnog albuma „SAN“ prošlo je bezmalo 9 godina. U toku tog perioda, dosta vremena sam proveo radeći na svom ličnom razvoju, sazrevajući uz porodicu i samostalno, tako da mogu da kažem da sam većinu onih osobina koje mi se izvorno nisu previše dopadale kod mene, potpuno ili gotovo potpuno promenio, uticavši tako da budem bolji u svim segmentima svog bića i za sebe i za bližnje. Razvoj svakog čoveka zato i jeste uzbudljiv, jer zahteva prvo samospoznaju, a onda i rad na sebi, tj korekciju svih onih osobina, čijom ćemo korekcijom ili nadgradnjom postati sebi i drugima bolji i prijatniji.

Kada si poslednji put napravio neki prekršaj?

– Obzirom da sam roditelj, trudim se da ne činim prekršaje, jer sam duboko uveren da sva deca, pa tako i moje dete, najbolje i najviše uče iz primera i našeg ponašanja. Ali, živ sam čovek, tako da se i meni omakne poneki prekršaj. Krenem, a već je žuto na semaforu, na primer. Onda zaustavim sa strane auto, upalim sva četiri i trknem do kioska i slično. Ali, zaista se trudim, da toga nema ili ako i ima, bude što ređe. Kao što rekoh, radim na sebi i dalje, i verujem da neću još puno puta napraviti neki prekršaj. (smeh)

Facebook Comments