BACI PET

SLOBODAN STEFANOVIĆ: IZ IGRE I BEZBRIŽNOSTI NASTAJU NAJBOLJE STVARI!

On je jedan od vodećih glumaca mjuzikla u Srbiji. Prvak je Pozorišta na Terazijama u Beogradu. Posle završene Karlovačke gimnazije u Sremskim Karlovcima, upisuje Akademiju umetnosti u Novom Sadu – odsek gluma, u klasi prof. Vide Ognjenović. Na trećoj godini Akademije dobija glavnu ulogu u komediji “Svetislav i Mileva” u izvođenju ansambla SNP iz Novog Sada i time započinje svoju profesionalnu karijeru.

2000. godine snima prvi film „Ona voli zvezdu“ u Beogradu, a zatim dobija i prvi pozorišni angažman u Narodnom pozorištu u Beogradu, u predstavi „Mileva Ajnštajn“. U to vreme Pozorište na Terazijama je organizovalo audiciju za prijem novih članova u ansambl , na koju se prijavilo više stotina mladih glumaca. Moj sagovornik je prošao audiciju i tako postao deo nove mlade glumačke postave Pozorišta na Terazijama.
Predstave koje je do sada odigrao u matičnom pozorištu su: „Briljantin“, „Jubilej“, „Kiss me Kate“, „Pop Ćira i Pop Spira“, „Korus Lajn“, „Heroji“, „Život Jevremov“, „Svadba u kupatilu“, „Kabare“, „Na slovo, na slovo“, „Producenti“, „Grk Zorba“, „Zona Zamfirova“, Mamma Mia“ i „Fantom iz opere“.

U isto vreme ne izostaju ni angažmani u ostalim beogradskim pozorištima. Imali smo prilike da ga gledamo u Narodnom pozorištu i to u predstavama „Mileva Ajnštajn“, „Viza“, „Nezvani gost“, dok smo ga u Jugoslovenskom dramskom pozorištu gledali u predstavi „Don Krsto“.

Učestvovao je u mnogim serijama i TV formatima među kojima su: „Stižu dolari“, „Ljubav i mržnja“, „Ljubav, navika, panika“, „Podijum“, „Ona voli zvezdu“, „Kuća sreće“, „Ku ku Vasa“, „Bela lađa“, „Dama bez blama“, „Vojna akademija“, „Zvezdara“, „Zaboravljeni umovi“, „Sinđelići“, „Mamula“, „Vojna akademija 2″…

Na poziv Cheta Walkera, brodvejskog reditelja i koreografa sa kojim je imao više nego uspešnu saradnju na predstavi „Kabare“, današnji moj sagovornik boravio je u najstarijoj školi za mjuzikle “Jacob’s Pillow” u Americi, gde je usavršavao svoja znanja iz ove oblasti.

Sinhronizovao je i veliki broj crtanih filmova: „Pepeljuga“, „Lion King“, „Ben Ten“, „Petar Pan“, „Arthur Christmas“ in 3D, „Štrumpfovi“ u 3D, „Big & Small“, „Tri medveda“, „Hubsi“, „Mala princeza“, „Skajlend“, „W.I.T.C.H.“, „Beyblade“, „Cars“, „Waybuloo“, „Yin Yang Yo“, „Lepotica i zver“…

Dobitnik je mnogih nagrada na festivalima i unutar matične kuće – među kojima su nagrade za najboljeg mladog glumca na „Joakim festu“ za predstavu „Heroji“, nagrade za uloge u predstavama „Kabare“, „Briljantin“, kao i Godišnja nagrada Pozorišta na Terazijama za 2011 , za uloge u predstavama „Producenti“ i „Grk Zorba“.

Takođe je dobitnik jedne od najprestižnijih glumačkih nagrada „Zoran Radmilović“ za 2013, za ulogu „Manulaća“ u predstavi „Zona Zamfirova“, koju dodeljuje dnevni list „Večernje novosti“, kao i nagrade „Zoran Radmilović“ koje dodeljuje istoimeno pozorište u Zaječaru. Nagradu grada Beograda je dobio kao najbolji glumac u 2017. godini za ulogu Fantoma u predstavi „Fantom iz opere“, a Pozorište na Terazijama mu je dodelilo i Godišnju nagradu za istoimenu ulogu.

On je autor i voditelj popularnog kulinarskog šou programa “Mr. Kitchen” koji se emituje na Top TV, Nova M i Nova BH.

A sada će deo moje biografije biti njegov intervju u okviru rubrike „BACI PET„. Vaš i moj sagovornik, ovog petka je glumac Slobodan Stefanović.

Postoje li neke stvari za koje smatraš da ih nikada nećeš prerasti?

– Postoje stvari koje želim da prerastem. Vrlo često sam perfekcionista u stvarima kojima se bavim, bilo da je to pozorište, moj kuvarski šou, sinhronizacije, teretana.. Ume da bude zaista opterećujuće kada ste „control freak“. Sebi često zacrtam cilj i vizualizujem krajnji rezultat pa se zatim dobro oznojim kako bi to ispalo savršeno. A zapravo, male nesavršenosti su primamljivije od bilo kog ideala savršenstva. Iz igre i bezbrižnosti nastaju najbolje stvari, pa često sebe opominjem oko toga.

Da li si i privatno šeprtlja ili je to bio samo lik u seriji „Stižu dolari?“

– Čudno je da me ljudi još pamte iz te serije, a prošlo je više od 10 godina. Desi mi se i sada na ulici da ljudi prokomentarišu: „Eno ga Bojko sine“. Potpuno drugačije sam izgledao, sa nekom užasnom frizurom i 1o kila manje. Privatno uopšte nisam šeprtlja, sve je na svom mestu, uredjeno i tačno. Sa ove distance, taj lik mi je bio i ostao drag, saradjivao sam nekoliko godina sa divnim glumcima kao što je Danilo Lazović, moj gazda Gušter, učio sam i upijao tajne televizijske glume od najboljih.

Kada bi morao da se odlučiš između sms poruka i poziva, šta bi izabrao i zašto?

– Uvek sms poruke, jer ne volim duga „razglabanja“ preko telefona. U poslu koristim pisanu reč i uvek koristim mail jer ono što je zapisano ima veće značenje i težinu nego ono izgovoreno. Generalno, volim brze i konkretne dogovore. Telefonski razgovori me često umaraju.

Da li ti se desila nekad neprijatna situacija na javnom mestu?

– Bilo ih je bezbroj, naravno. Od puknutih pantalona na nezgodnom mestu dok stojim sam na sceni ispred 500 ljudi pa do slučajnih ispada i napada smeha u mojoj emisiji „Mr. Kitchen“ koji su greškom ostavljeni u montaži. Sve je to deo života, i ne gledam na to preterano ozbiljno niti pamtim takve stvari. Život je previše kratak da bismo se bavili trivijalnim i nebitnim stvarima.

Tvoj najveći strah?

– Nisam neki heroj, ali nemam mnogo strahova. Jedan od najvećih strahova kada sam bio klinac je bio strah od mraka. Uvek sam mislio da u mraku stanuju neke čudne ale, aždaje i utvare. Tih strahova naravno više nemam ali Imam brige – kao većina ljudi. Često previše razmišljam i preispitujem se. Međutim, učim da se kontrolišem i da bespotrebne brige svedem na minimum.

Nenad Škundrić
Foto:Saša Mihajlović

Facebook Comments