LIFESTYLE

KOLUMNA SAŠA SIMOVIĆ: Kako radimo, tako nam se vraća – kad tad !

Razvojem tehnike i tehnologije i napretkom čitavog društva generalno, razvijaju se i dve osobine na koje niko, bar ne niko razuman ne može biti ponosan, pohleba i zavist.

Sad se mnogi od vas pitaju kako to ?

Instagram , facebook, snapchat , twitter mreže koje nam omogućavaju da se predstavimo onako kako želimo , bez obzira na stvarno stanje stvari .

Glamur, skupa kola,ekskluzivna putovanja, puno markirane garderobe i eto je ZAVIST kuca na vrata mnogih mladih i ne tako mladih ljudi. Nekako pogađa sve generacije od 7 – 77 . Postali smo površni svi vide samo ono spolja, i odmah kreće kod većine kako on –ona to mogu da imaju, a ja ne ? Svi se upecaju , retko ko pomisli pre te zavisti a kako ja to nemam? Da možda ta osoba sedi u sobičku plače i žali nad sopstvenim životom u svoja četiri zida dok za javnost sija kao zvezda na Hollywood bulevaru , zahvaljujući onoj staroj “Nešto staro, nešto novo , nešto pozajmljeno”.

Mene su moji naučili da se radujem tuđem uspehu, možda vama mladima to može da zvuči i smešno,ali meni je srce mirno i radujući se tuđem blagostanju divne stvari se i meni dešavaju.Umesto što možda sad pomišljate ma šta ova piše ovo pokušajte da budete ljubazni i šaljete ljubav prema svima. Ljubav je magičnija i moćnija mnogo više nego što većina pojmi.

Budite dobri prema ljudima iz okoline, pogotovo prema onima koji vam pomoć zatraže na ulici.Nikad ne znate kakva je čija životna priča, možda ćete baš vi za tu osobu koja vam je pomoć zatražila biti svetlo na dnu rupe kao u Alisi iz zemlje čuda.

Pre par dana sam ostala šokirana, svedočila sam sceni koja me je naterala da se zapitam da li su ljudi postali neljudi. Ispred jednog super marketa gospođa je zamolila mladu devojku da joj da ruku da se popne uz jedan čitajte dobro JEDAN stepenik. Devojka je samo prošla pored nje . Pa svi ćemo jednog dana možda biti kao ta gospođa , možda če nam trebati podrška baš za taj jedan stepenik da li ka super marketu ili novom koraku ka boljem životu sasvim je sve jedno.

Par sekundi ili minuta našeg vremena nekom je sve. Ne zaboravite to .

Ako ste na poslu šef ili nadređeni, nemojte da lečite svoje frustracije na ljudima koji od vas uče i zavise.
Budite zvezda vodilja jer jedino se zvezde vodilje pamte, zauvek.
Toliko je ogorčenih ljudi, čujem sve više i više, koji bukvalno maltretirajući , isisavaju energiju od onih koji su po hijerarhiji ispod njih, tako hraneći sopstveni ego, da ne kažem ludilo. Mnogima je posao postao takva muka, da odlaze na isti samo što nemaju drugo rešenje.

Pomislim, kakva to osoba neko treba da bude da gazi po drugima. Nisu drugi krivi za vašu mizeriju od života . Vi ste odgovorni i što ste sami i što ste nesrećni .

Pre nego što izmaltretirate nekog drugog iz bilo kog razloga sopstvenog očaja shvatite da sutra to isto može da se desi i vašem detetu , ali i vama jer iznad popa ima pop.

Kad osetiš na sopstvenoj koži najbolje znaš koliko je drugog bolelo.
Budite ljubav. Jer ljubav je neprocenljiva. Za ljubav bi svi dali sve, bez pogovora.

Budite ono što čekate, tražite I o čemu sanjate.