U trenutku kada je kraljica Elizabeta II umrla, tron je odmah i bez ceremonije prešao na naslednika Charles-a, bivšeg princa od Velsa.
Međutim, postoji niz praktičnih i tradicionalnih koraka kroz koje on mora proći kako bi bio i zvanično krunisan za kralja.
Biće poznat kao kralj Charles III.
To je bila prva odluka vladavine novog kralja. Mogao je izabrati bilo koje od svoja četiri imena – Charles Philip Arthur George.
On nije jedini koji se suočava sa promenom titule.
Iako je prestolonaslednik, princ William neće automatski postati princ od Velsa – to će morati da mu dodeli njegov otac. On je nasledio očevu titulu vojvode od Kornvola – William i Kate se sada zovu vojvoda i vojvotkinja od Kornvola i Kembridža.
Postoji i nova titula za Charles-ovu ženu, Camilu, koja postaje kraljica supruga – supruga je termin koji se koristi za supružnika monarha.
Očekuje se da će Charles u subotu biti zvanično proglašen za kralja. To će se desiti u palati Saint James u Londonu, ispred ceremonijalnog tela poznatog kao Pristupni savet.
Ovo se sastoji od članova Tajnog saveta – grupe viših poslanika, bivših i sadašnjih, i kolega – kao i nekih viših državnih službenika, visokih komesara Komonvelta i lorda gradonačelnika Londona.
Više od 700 ljudi u teoriji ima pravo da prisustvuje, ali s obzirom na kratko obaveštenje, stvarni broj će verovatno biti daleko manji. Na poslednjem pristupnom savetu 1952. prisustvovalo je oko 200.
Na sastanku će smrt kraljice Elizabeth II objaviti lord predsednik Tajnog saveta (trenutno poslanica Penny Mordaunt), a proglas će biti pročitan naglas.
Formulacija proklamacije može da se promeni, ali je to tradicionalno bila serija molitava i zaveta, kojima se pohvaljuje prethodni monarh i obećava podrška novom.
Ovaj proglas zatim potpisuju brojne visoke ličnosti uključujući premijera, kenterberijskog nadbiskupa i lorda kancelara.
Kao i kod svih ovih ceremonija, pažnja će se posvetiti onome što je moglo biti izmenjeno, dodato ili ažurirano, kao znak nove ere.
Kralj prisustvuje drugom sastanku Pristupnog saveta, zajedno sa Tajnim savetom. Ovo nije “polaganje zakletve” na početku vladavine britanskog monarha, u stilu nekih drugih šefova država, poput predsednika SAD. Umesto toga postoji izjava koju je dao novi kralj i u skladu sa tradicijom koja datira iz ranog 18. veka on će se zakleti da će sačuvati crkvu Škotske.
Nakon fanfara trubača, biće obavljeno javno proglašenje Charles-a III za novog kralja. Ovo će biti učinjeno sa balkona iznad samostana u palati Saint James, od strane zvaničnika poznatog kao Kralj oružja podvezica.
On će izgovoriti: “Bože čuvaj Kralja”, a prvi put od 1952. godine na državnoj himni biće odsvirane reči “Bože čuvaj kralja”.
U Hyde parku, na londonskom tornju i sa pomorskih brodova ispaljivaće se topovski pozdravi, a u Edinburgu, Kardifu i Belfastu čitaće se proglas kojim je Charles proglašen kraljem.
Simbolični vrhunac pristupanja biće krunisanje, kada Čarls bude formalno krunisan. Zbog potrebnih priprema, krunisanje se verovatno neće dogoditi vrlo brzo nakon Charlesovog pristupanja, kraljica Elizabeth II je nasledila tron u februaru 1952. godine, ali je krunisana tek u junu 1953. godine.
Poslednjih 900 godina krunisanje se održava u Vestminsterskoj opatiji – William Osvajač je bio prvi monarh koji je tamo krunisan, a Charles će biti 40.
To je anglikanska verska služba, koju obavlja kenterberijski nadbiskup. Na vrhuncu ceremonije, on će staviti krunu Svetog Edvarda na Charlesovu glavu – krunu od punog zlata, koja datira iz 1661. godine.
Ovo je središnji deo krunskih dragulja u Londonskoj kuli, a nosi ga samo monarh u trenutku samog krunisanja (ne samo zato što je težak 2,23 kg).
Za razliku od kraljevskih venčanja, krunisanje je državna prilika, to plaća vladi i na kraju odlučuje o listi gostiju.
Biće muzike, čitanja i rituala pomazanja novog monarha, korišćenjem ulja pomorandže, ruže, cimeta, mošusa i ambre.
Novi kralj položiće krunisanu zakletvu pred svetom koji posmatra. Tokom ove složene ceremonije on će dobiti kuglu i skiptar kao simbole svoje nove uloge, a kenterberijski nadbiskup će mu staviti krunu od punog zlata na glavu.
Charles je postao šef Komonvelta, udruženja 56 nezavisnih zemalja i 2,4 milijarde ljudi. Za 14 od ovih zemalja, kao i za Veliku Britaniju, kralj je šef države.
Ove zemlje, poznate kao carstva Komonvelta, su: Australija, Antigva i Barbuda, Bahami, Belize, Kanada, Grenada, Jamajka, Papua Nova Gvineja, Sveti Kristofer i Nevis, Sveta Lucija, Sent Vinsent i Grenadini, Novi Zeland, Solomon Ostrva, Tuvalu.
