Voditelj i pobednik treće sezone planetarno popularnog reality show programa “Survivor”, Andrej Maričić godinama unazad istražuje najzabačenije delove planete, gde upoznaje nove narode i kulture, živeći i družeći se sa njima. Kroz objektiv kamere, Andrej, koga mnogi upoređuju sa čuvenim Bear Grylls-om, gledaocima svoje autorske emisije “Bez granica sa Andrejem” donosi posebne trenutke sa svojih pustolovina, obilazeći predele od kojih zastaje dah, ali i one opasne i manje privlačne, u koje retko ko zalazi, što iz dana u dan privlači sve veću pažnju javnosti.
Pored gotovih scena koje možemo da gledamo na televiziji N1 i na njegovom zvaničnom YouTube kanalu, mnogobrojne gledaoce posebno zanima to kako zapravo izgleda ceo proces snimanja, kao i najzanimljivije situacije iza kamere, koje nisu snimljene.
U razgovoru za naš portal Andrej Maričić eksluzivno daje odgovore na neka od pitanja koja posebno zanimaju naše čitaoce i gledaoce njegove emisije.
Godinama unazad uspešno se baviš voditeljstvom, s obzirom da si dugo vodio emisije skroz drugačijeg koncepta, kada i kako si došao na ideju za emisiju “Bez granica sa Andrejem“?
– Nakon Survivora iskoristio sam momenat za nešto korisno u poslovnom smislu, iako je i za ovo što danas postoji trebalo dosta odricanja, truda, neprospavanih noći i zalupljenih vrata mnogih koji danas kucaju na moja, jer tada nisu verovali u ovu priču, ali… Serijal Bez granica sa Andrejem došao je nakon nekoliko sezona snimanja u Srbiji i regionu i serijala Putevima Indokine. Želeo sam da istražim mnogo više, van nekih standardnih granica i zone komfora.
View this post on Instagram
Tvoja emisija iz dana u dan broji sve više gledalaca iako iskače iz koncepta svega što u današnje vreme možemo da gledamo na na našim prostorima, šta misliš zbog čega je tako?
– Od samog početka trudim se da prikažem gledaocima ono što lično doživljavam na svojim putovanjima koja su, kao što ih je i publika shvatila, poptuno drugačija od uobičajnih „travel“ emisija koje mogu da odgledaju na YouTube kako bi saznali gde će da letuju, koliko novca da potroše i koje znamenitosti da obiđu. Kod mene toga nema, nemam takav pristup. Poenta mog svakog puta je istraživanje nepoznatog i sticanje životnog, neprocenjivog iskustva upoznavanjem novih predela, ljudi, ali i samog sebe, dok recimo danima u džungli tragam za brojnim odgovorima.
View this post on Instagram
Zbog posebne koncepcije, ono što vidimo na TV-u samo je mali delić onog što zapravo doživiš tokom snimanja svoje emisije, pa možeš li nam otkriti kakva je zapravo situacija kad se ugase kamere i kako izgleda jedan tvoj „snimajući dan“?
– Nema razlike, jer kada ugasim kameru idem na spavanje. Samo dok spavam ona je isključena, a to može da traje nekoliko minuta do nekoliko sati. Slabo spavam na putovanjima, uvek sam na nogama, u pokretu. Zbog toga taj snimajuću dan zna da traje prilično dugo i do 15 sati, zavisi šta i gde snimam.
Neprijatne situacije su neizbežne tokom snimanja, podeli sa nama jednu koju dugo nećeš zaboraviti?
– Na snimanjima se najviše plašim sebe, jer ne znam za granicu, da stanem. Uvek je tu ono, ajde još malo, možeš ti to, pa se desi u 99% slučajeva da preteram, na svoju štetu naravno. Ali… džaba ja to priznajem ovde kada sam svestan da ću to isto uraditi svaki put kada se nađem u situaciji. To je i odgovor, stalna potraga za nečim novim i nedostižnim.
Situacija je bilo mnogo, ali najozbiljnija je bila pre dve godine u plemenu Mentavaj u džungli izolovanog indonežanskog ostrvu Siberut kada sam se pijući vodu iz potoka zarazio retkom bakterijom iz izmeta divljih svinja zbog čega sam nekoliko dana imao groznicu, nisam mogao da ustanem i osećao se bukvalno kao da se pozdravljam sa ovozemaljskim životom. Srećom, nekako su me izneli iz džungle pa sam završio na infuziji… U septembru se ponovo vraćam na Siberut, da dovršim posao.
View this post on Instagram
Posebnu pažnju gledalaca privukao je niz emisija o tvojoj poseti i životu sa Bušmanima, jednom od najpoznatijih plemena u svetu, koje je nažalost na pragu izumiranja. Kakva iskustva nosiš sa tog snimanja? Podeli sa nama neku anegdotu?
– Bušmani su definitivno najvrednije iskustvo koje sam doživeo na svojim putovanjima. Sam život sa njima velika je privilegija jer ne primaju svakoga a i jako mali broj ljudi uspeo je da iskusi njihov način života, što mi je bio dodatni motiv da iskoristim životnu šansu i prikažem ih u najboljem mogućem svetlu, odnosno njihovu realnu svakodnevnicu, bez šminke i ulepšavanja, onako sirovo. Prošli smo mnogo toga zajedno i u njima sam dobio prave prijatelje, pa ću se jednog dana sigurno vratiti u pleme.
Uh, sa njima anegdota za 50 intervjua… Jednom smo pušili punkupunku, njihovu halucinogenu biljku desetak puta jaču od marihuane. Oni puše više puta dnevno, svaki dan, pa sam da bih bio ravnopravan član plemena morao da poštujem pravila plemena. Nakon toga, prespavao sam gotovo ceo dan.
View this post on Instagram
Kako je to zapravo izgledalo kada se isključe kamere?
– Kada sam došao nisam palio kameru jer nit znaju čemu služi nit ja mogu da im objasnim s obzirom da sam im tad bio potpuni stranac, belac koji je došao da živi sa njima. Međutim, kasnije smo i vozili dron, iako su kada je prvi put poleteo zategli strele, spremni da ga obore na zemlju.
S obzirom da su Bušmani izolovani od ostatka sveta i da imaju poseban jezik, kako si uspeo da stupiš u komunikaciju sa njima, da im se prilagodiš i da te prihvate odlično?
– Klik jezik kojim govore je jedan od najređih u svetu sa malim brojem govornika. Engleski, naravno nije imao smisla, pa sam se oslanjao na neko lično osnovno znanje svahilija koji je sličan kliku. Međutim, uglavnom sam govorio na srpskom jer pri takvoj konverzaciji po mojoj gestikulaciji i pokretima tela uvek su znali šta hoću i nije bilo nikakvih problema.
Da li imaš u planu opet da ih posetiš?
– Definitivno. Čekam da Šida poraste, jer sam ubeđen da će biti novi poglavica plemena, a on i ja smo najbolji drugari, nerazdvojni tokom zajedničkog života.
View this post on Instagram
Obišao si mnoga mesta na planeti, koje je na tebe ostavilo poseban utisak i zašto?
– Upravo Bušmani. Posbena ljudska priča i život kakav sam mislio da više ne postoji stotinama godina.
Koje mesto još uvek nisi obišao, a imaš želju?
– Dosta toga je na skeneru ali Amazonija i Australija su možda destinacije koje ću gledati da realizujem u skorije vreme.
View this post on Instagram
Upoznao si se sa brojnim narodima i kulturama, odakle nosis pozitivna, a odakle negativna iskustva i zašto?
– Nema to veze sa podnebljem i kulturom već sa ljudima. Koliko te prihvate, toliko ćeš saznati o njima, a iskustva? Bilo je i dobrih i loših, ali to je sastavni deo mog puta i svestan sam toga, vremenom ti stvari postaju jasnije.
Kako izgleda jedan tvoj slobodan dan i ko je Andrej Maričić kada se ugase kamere?
– Slobodan dan? Desi se i to ponekad. Pre snimanja pripremam destinaciju, onda odem na snimanje pa kad se vratim pišem scenarija i ulazim u montažu, i tako 4 puta godišnje. U slobodnih nekoliko dana između odem do svog imanja na Obedskoj bari i uživam u miru i tišini… Lažem, kosim travu i uvek radim nešto, ali volim taj “odmor”.
View this post on Instagram
Kakvi su ti planovi za budućnost?
– Što više putovanja i istraživanja nepoznatih predela za koja smatram da treba da ugoste moja stopala.
Za kraj šta bi poručio ljudima koji rado gledaju tvoje emisije i šta u narednom periodu mogu da očekuju?
– Što više da putuju, jer svako putovanje je novo neprocenjvo iskustvo i da se uvek trude da na tim putovanjuima saznaju i nauče nešto novo o drugim kulturama, religijama, predelima.
Što se serijala “Bez granica sa Andrejem” tiče, nova sezona startuje kao i prethodne od septembra na televiziji N1. Južna Afrika, Japan, Južna Koreja, povratak u pleme Mentavaj, Kuba… biće dosta sadržaja u novoj sezoni.
View this post on Instagram
RAZGOVARAO: Dragomir Lečić.
